Kvantna medicina se zasniva na otkriću biološke rezonance i koristi znanja iz istočne i zapadne medicine, kvantne fizike, biofizike i elektronike.
Dzejms Klark Maksvel (1831-1879), engleski fizičar, prvi je teorijski predvideo elektromagnetne talase.
Heinrich Rudolf Hertz je potvrdio ovu teoriju. Njemu u čast danas govorimo o herzijanskim talasima.
Nikola Tesla je uveo pojam ne – herzijanski talasi, za koje se danas zna da su dimenziono i strukturno drugačiji. Pored frekvence (učestalosti), dužine i amplitude, čime su određeni herzijanski talasi, ovi talasi (nazvani Teslini talasi) poseduju i osobine koje još ne mogu da se izmere, jer su van domašaja merenog i opažajućeg.
Početkom XX veka potvrđuje se i postojanje mikrotalasa u čoveku, koji prenose kosmičku šifru postojanja kao oblik kodiranih informacija. Možemo slobodno reći da je Nikola Tesla (1856 – 1943), naučnik novog doba koji je spoznao energetsko svojstvo svega što postoji (“ …u vasioni sve vibrira, sve treperi..”), prvi primenio talase visoke frekvence za poboljšanje zdravlja.
Inspirisan Teslinim tehnologijama, dr Royal Raymond Rife (1888 – 1971) otkriva da ćelije koje su izložene nekom obliku energije odgovarajuće frekvencije kroz rezonantne elemente svoje strukture apsorbuju tu energiju. Ukoliko apsorbovana energija pređe određenu granicu – ćelija biva razorena. Ovo je bio osnovni motiv za konstrukciju i primjenu generatora frekvencija (The Rife Frequency Generator) koji je ubrzo postao veoma popularan.
Time su postavljeni temelji dva osnovna pravca u kvantnoj medicini: visokofrekventni i niskofrekventni. Zajedničko im je da koriste elektromagnetne talase male amplitude, milimetarskog dijapazona, atermičke. Mehanizam dejstva se zasniva na rezonantnom efektu. Početkom sedamdesetih (1972), Victor F. Weisskopf objašnjava raznovrsnu stabilnost sveta na nuklearnom, atomskom i molekularnom nivou pomoću principa kvantne mehanike.
Koristeći principe istovetnosti (identičnosti) i diskretnosti (samosvojnosti) i, vezano za njih, postojanje vlastitih karakterističnih frekvenci, Vajskop šematski predstavlja tri stepenika svoje kvantne lestvice (nuklearna, atomska, molekularna) i genijalno naslućuje, bez komentara, četvrti stupanj – stupanj života. Novi pristup ljudskom organizmu, i životu uopšte, kao entitetu (složenom, jedinstvenom, samosvojnom kibernetskom sistemu), naučno je utemeljen u Naučno-istraživačkom centru za kvantnu medicinu Vidhuk u Kijevu (Ukrajina), na čelu sa profesorom Sitkom.
Akademik Sergej Pantelejmonovič Sitko, nuklearni fizičar, matematičar, počasni naučnik Ukrajine, poslednjih pedeset godina intezivno razvija novi pravac u fizici, fiziku živoga (PHYSICS of the ALIVE). Zajedno sa Frelihom (Herbert Frehlich) formira koncept KVANTNE FIZIKE ŽIVOGA, koji postaje teoretska osnova novog pravca u medicini, KVANTNE MEDICINE.
Zajedno sa timom naučnih radnika u bivšem Sovjetskom Savezu (Zaliubovskaya, Devyatkov, Andreyev, Bely, Zhukovsky, Mkrtchian, Efimov), koristeći saznanja timova iz drugih zemalja (Kanada, Nemačka, Engleska…), započinje predklinička ispitivanja početkom šezdesetih. Od 1978 g. počela je klinička primena bazične terapijske metode kvantne medicine MIKROTALASNE REZONANTNE TERAPIJE – MRT koja je uredno statistički praćena.
Fenomen života, kao jedinstvenost, počinje da se proučava i objašnjava zakonima kvantne fizike živoga i kvantne medicine. Dakle, osim anatomsko-morfološke strukture organizma koju vidimo očima, postoji i tzv. elektromagnetni kostur čoveka kroz koji cirkulišu elektromagnetni talasi stvarajući vlastito koherentno polje čoveka. Naše tijelo predstavlja kondenzovani oblik energije (bolje reći: energetskih entiteta) koji se, u zavisnosti od mnogih činilaca, projektovao u datom presjeku prostora i vremena i kao takvo zadržalo svojstvo da svaki kvant te kondenzovane energije posjeduje osnovnu, sveobuhvatnu informaciju (informaciju matrix-a) i hologramsko svojstvo (kvantno – hologramska medicina).
Sasvim je izvesno da taj sistem funkcioniše na osnovu prenosa informacija (informaciona medicina), da su danas poznati nosači informacija – elektromagnetski talasi (talasna medicina) kao jedan vid energije (energetska medicina), u kojoj su informacije pohranjene u osnovnom energetskom paketu, kvantu (kvantna medicna) i da sve to vibrira (vibraciona medicina) na nivou ekstremno niskih i ekstremno visokih frekvenci (biorezonantna i mikrotalasna rezonantna medicina). Govori se o 6 vidova emitovanja bioloških sistema, sa osnovnim informacijama koje proizilaze iz fiziološko-patoloških, psihofizičkih procesa u zavisnosti od emocija.
Najveće informativno emitovanje se bilježi u dijapazonu ekstremno visokih frekvencija – EHF (odnosno, krrajnie visokaja častota – KVČ), a iskorišćeno je za unutarćelijsko i međućelijsko upravljanje. To je glavni predmet Sitkovog izučavanja “fizike živog”. Niskofrekventno emitovanje sadrži informaciju o fiziološkom stanju unutrašnjih organa (srce, pluća, mikrotremor mišića i dr.). Profesor Sitko objašnjava nastanak bolesti, kao metastabilnog stanja, mehanizmom »ubacivanja« informacija o bolesti putem elektromagnetnih talasa u elektromagnetni omotač ljudskog tela. Jezikom informacione tehnologije rečeno dolazi do implementacije »virusa« u postojeći program koji izaziva energetski disbalans prethodno stabilnog stanja, koje nazivamo stanjem zdravlja.
Elektromagnetni omotač pravi vrlo jako koherentno polje koje sprečava uticaj svakodnevnih promena na ljudski organizam. Putem metoda kvantne medicine korigujemo poremećene frekvence i organizam uvodimo u stabilno stanje zdravlja, ili ga približavamo tom stanju, koje organizam prepoznaje kao osnovno stanje. Pri nastanku bolesti, postoji informacija o bolesti, ali je informacija o zdravom stanju prethodila informaciji o bolesti.
RADNO VRIJEME
| Ponedeljak-Petak | 10:00 – 20:00 |
| Subota | 9:00 – 14:00 |
| Nedelja | Zatvoreno |